vijesti iz nutrine
kolibra
Blog
petak, listopad 31, 2008
 
                                      ti si pravi domanović XXI veka
 
neka krepaju krepuskularno poimanje stvarnosti,
dekadentne kadence i spuštanje glasa na kraju stiha!
vikati nama treba!
 
pri tom ne spuštati dekanima koji vole plave
koverte, molim!
 
radije spustiti studentima i hapsiti ih što su imali
od koga kupiti ispit jer sve je na prodaju, zar ne?
ali ne prodaj se za male pare, ovo je dokaz:
kad se dekan il' profa il' kirurg proda za vel'ke pare
e, onda je ujija vuk magare a ne ovi što igraju na sitno –
kome je više bitno što će s njima biti?
pa pohapsimo sve te studente! kirurge pustimo preko grane
da i njima grane sunce nakon kratkotrajnog straha
od progona
 
u zemlji u kojoj je porijeklo imovine proglašeno
balastom socijalizma / bauk socijalizma kruži
oko zabašurivanja stvarnosti / vrlo je zgodan
nacifran i dovoljno napuhan da ispada velik
pa se i golim okom vidi
 
teže se borit s nevidljivim
i onim čega, kao, nema
 
inspektori se bave introspekcijom i kontemplacijom
ne stižu obilazit čarobnim štapićem stvorene vile
s bazenom nego se bave satovima / alicom u zemlji čuda
ogledalima i mandracima
 
( prepuštaju drugima da se bave madracima
i mudracima 
i mudronjom koji ih je u jednoj rečenici spario
pa ispario sa scene dobrog ukusa)
 
mandragora obilazi poučke onog genijalca i pita se:
je l' sa mnom sve u redu? je l' falija i taj pitagora?
pa i kad kvadrat hipotenuze zbrojim kvadratu kateta
još uvijek mi je prepun kufer tih kvadrata
i svuda se javlja pokoja stotina viška!
 
svi ti što imaju vile nigdje ne rade a vile rastu
bome im rastu i bazeni i do tad 
slabašna reputacija
 
svi masovno otvaraju praonice rublja
i samo peru peru peru peru
 
ne deri mi se na uši, pa bučne su te perilice
zaglušile mi uši a inspekciji percepciju
 
nisam ni znala da su praonice tako unosan biznis –
čudno mi jedino što neprestano nešto peru a stalno
iznose neko prljavo rublje i taman pomisliš
e sad je dosta bilo kad oni krenu opet
pa nam se novine sastoje samo od crne kronike
i nešto malo savjeta kako zadržat željenu težinu
u svijetu u kojem je štošta 
izgubilo na težini
 
daj zgrij mi malo zelja u terini da zaboravim
na surovu stvarnost, sirove strasti
i ono znakovito bum! u skrovitome dvorištu
 
daj ispeci fritule povedi se za tim jednostavnim
nagonom za samoodržanjem:
nek' zamiriše kuća na vaniliju, na cimet i mrvu
rakije dodaj da tijesto bude ukusnije
sastruži limunovu koru i uspi malo ruma
kap esencije od mandarine
da se esencijalno ispraviš i umakneš zamkama
svakodnevice
 
zagrli dijete povedi ga u šumu i trči s njim
kroz popadalu jesen osjeti je pod nogama
 
pomiriši jabuku pod stablom, otari o rukav
i o krvav lakat povješaj trnje obrezanih ruža
vrati se zemlji upijaj njuškaj i tancaj / posadi nešto
rusulicu vlasac petrusimul ružu penjačicu grm
 
ništa ti više neće vratiti nevinost neokaljanih dana
uz jednog fiću u susjedstvu i jedan te ve u bližoj i daljoj
okolici ali navij sad glazbu do kraja i pleši kako se
tebi pleše a ne kako drugi svira / budi darovit
sljedbenik kulta ličnosti svetoga petka i napretka
bez landrovera sa zatamnjenim staklima sred grada
 
budi plesačica na kiši pod kišobranom na trešnjice

poludi malo ili poludi puno kako ti dođe ožeži
po stvarnosti uz gitarski duo olovni ples
prati ih uz povike waaau, maau i lupaj nogom u pod
rokerski lupaj neka se sve trese / ne driješi kese
dok se ne maknu od tebe pijavice imele i paraziti
a onda pobacaj po tlu svu zlatninu srebrninu i dugmiće
mrvice kruha za čvorke i smrznute tiće iz druge priče
popij koju ako treba / svi vole cvrcnute ljude
kad si cvrcnuta nisi automatski trknuta
svi imaju za to razumijevanja / podigni skute i bosa
po livadi po travi po uvelom lišću po strništu
zapleši s nama i ne beri brigu beri jabuke obnoć
one autohtone koje vole crvi i djeca
skoči u hladnu vodu pa neka voda sve nosi
ohrabri se za skok za prelet za nebolet
 
a za bombastičnu stvarnost neka te, sestro, zabole!
 
 
kolibra @ 16:51 |Komentiraj | Komentari: 24 | Prikaži komentare