vijesti iz nutrine
kolibra
Blog - listopad 2008
petak, listopad 31, 2008
 
                                      ti si pravi domanović XXI veka
 
neka krepaju krepuskularno poimanje stvarnosti,
dekadentne kadence i spuštanje glasa na kraju stiha!
vikati nama treba!
 
pri tom ne spuštati dekanima koji vole plave
koverte, molim!
 
radije spustiti studentima i hapsiti ih što su imali
od koga kupiti ispit jer sve je na prodaju, zar ne?
ali ne prodaj se za male pare, ovo je dokaz:
kad se dekan il' profa il' kirurg proda za vel'ke pare
e, onda je ujija vuk magare a ne ovi što igraju na sitno –
kome je više bitno što će s njima biti?
pa pohapsimo sve te studente! kirurge pustimo preko grane
da i njima grane sunce nakon kratkotrajnog straha
od progona
 
u zemlji u kojoj je porijeklo imovine proglašeno
balastom socijalizma / bauk socijalizma kruži
oko zabašurivanja stvarnosti / vrlo je zgodan
nacifran i dovoljno napuhan da ispada velik
pa se i golim okom vidi
 
teže se borit s nevidljivim
i onim čega, kao, nema
 
inspektori se bave introspekcijom i kontemplacijom
ne stižu obilazit čarobnim štapićem stvorene vile
s bazenom nego se bave satovima / alicom u zemlji čuda
ogledalima i mandracima
 
( prepuštaju drugima da se bave madracima
i mudracima 
i mudronjom koji ih je u jednoj rečenici spario
pa ispario sa scene dobrog ukusa)
 
mandragora obilazi poučke onog genijalca i pita se:
je l' sa mnom sve u redu? je l' falija i taj pitagora?
pa i kad kvadrat hipotenuze zbrojim kvadratu kateta
još uvijek mi je prepun kufer tih kvadrata
i svuda se javlja pokoja stotina viška!
 
svi ti što imaju vile nigdje ne rade a vile rastu
bome im rastu i bazeni i do tad 
slabašna reputacija
 
svi masovno otvaraju praonice rublja
i samo peru peru peru peru
 
ne deri mi se na uši, pa bučne su te perilice
zaglušile mi uši a inspekciji percepciju
 
nisam ni znala da su praonice tako unosan biznis –
čudno mi jedino što neprestano nešto peru a stalno
iznose neko prljavo rublje i taman pomisliš
e sad je dosta bilo kad oni krenu opet
pa nam se novine sastoje samo od crne kronike
i nešto malo savjeta kako zadržat željenu težinu
u svijetu u kojem je štošta 
izgubilo na težini
 
daj zgrij mi malo zelja u terini da zaboravim
na surovu stvarnost, sirove strasti
i ono znakovito bum! u skrovitome dvorištu
 
daj ispeci fritule povedi se za tim jednostavnim
nagonom za samoodržanjem:
nek' zamiriše kuća na vaniliju, na cimet i mrvu
rakije dodaj da tijesto bude ukusnije
sastruži limunovu koru i uspi malo ruma
kap esencije od mandarine
da se esencijalno ispraviš i umakneš zamkama
svakodnevice
 
zagrli dijete povedi ga u šumu i trči s njim
kroz popadalu jesen osjeti je pod nogama
 
pomiriši jabuku pod stablom, otari o rukav
i o krvav lakat povješaj trnje obrezanih ruža
vrati se zemlji upijaj njuškaj i tancaj / posadi nešto
rusulicu vlasac petrusimul ružu penjačicu grm
 
ništa ti više neće vratiti nevinost neokaljanih dana
uz jednog fiću u susjedstvu i jedan te ve u bližoj i daljoj
okolici ali navij sad glazbu do kraja i pleši kako se
tebi pleše a ne kako drugi svira / budi darovit
sljedbenik kulta ličnosti svetoga petka i napretka
bez landrovera sa zatamnjenim staklima sred grada
 
budi plesačica na kiši pod kišobranom na trešnjice

poludi malo ili poludi puno kako ti dođe ožeži
po stvarnosti uz gitarski duo olovni ples
prati ih uz povike waaau, maau i lupaj nogom u pod
rokerski lupaj neka se sve trese / ne driješi kese
dok se ne maknu od tebe pijavice imele i paraziti
a onda pobacaj po tlu svu zlatninu srebrninu i dugmiće
mrvice kruha za čvorke i smrznute tiće iz druge priče
popij koju ako treba / svi vole cvrcnute ljude
kad si cvrcnuta nisi automatski trknuta
svi imaju za to razumijevanja / podigni skute i bosa
po livadi po travi po uvelom lišću po strništu
zapleši s nama i ne beri brigu beri jabuke obnoć
one autohtone koje vole crvi i djeca
skoči u hladnu vodu pa neka voda sve nosi
ohrabri se za skok za prelet za nebolet
 
a za bombastičnu stvarnost neka te, sestro, zabole!
 
 
kolibra @ 16:51 |Komentiraj | Komentari: 24 | Prikaži komentare
četvrtak, listopad 30, 2008
 

perzeidski potok protiče prema plavoj
putanji prvih prilika
pa me peru plavoljubičaste
perzeidske kiše
 
plavi me osjećaj prenapregnutosti
dahtanja za vrat, vremenitosti
prekopavam stari osjećaj nemoći
kako ocrtati pravu sjenu
izvući pravu nit
 
izvrneš mi kožu naopako sva sam
od ljubičaste pulpe iznutra
sva prošarana plavim žilicama
sva premrežena
 
ako i premre druga žena
ne premrem ja
nema u mene straha
sva sam Žena, inicijalna
 
čekam pravi izazov
on se rijetko događa
 
uronjena u perzeidske kiše
prilike vidim drugačije: u najavama
u darovitom potencijalu pojedinaca
 
izazivam ih na dvoboj
 
neki se popnu
 
neki se sumorno vuku za Enterom
misle da neće uspjeti, ni ne pokušavaju
 
gore se odvijaju neka nadmudrivanja
puzzle-igre uma, začkoljice, razgovori
do kasno u noć
 
svi prežive, neki mi ostanu
pomalo pod kožom
 
selekcija se nastavlja
kolibra @ 15:23 |Komentiraj | Komentari: 13 | Prikaži komentare
nedjelja, listopad 26, 2008



 
popajeva oliva jede olive
popravlja mišićni tonus
vozi žutu vespu na velike bijele
tufne i radi što joj se pufne
dok joj pričuvni vilinski zbor
tjera budale u tor i osvaja
dodatne bodove u obliku
višnjevače i biske na bis 

opasna je ta višnjevača:
višnjići malo popiju pa poslije kažu
ups! i popuju 
kako će malu pogledat samo
ako se razvije u pristojnu curu
za razliku od mame koja to nije -  
eno je mame kako se smije i ne kaje se
poput svjedoka-pokajnika (koji su
sada vrlo šik) nego joj se još i šika 
slikavat se za novine
sram je da sram je bilo 

što trijezan misli to pijan govori
isto je i s djelima – ne pomažu male
fige u džepu ni velike pričuvne istine
sačuvane za dan poslije 


2

pričuvna policija u crnom
be em veju čeka u čeki u gajevoj
koga čeka vrag bi ga znao
dok ja čekam da me muž pokupi
poslije pokosničine promocije
u photo clubu

na podu vrećice pune knjiga
zaboravila mantil pa drhturim
od rane studeni u kasnom listopadu
bez lišća / lišće u gajevoj je u denialu
eno ga podiglo se visoko gore na gornji
grad dignuta nosa i pada otale pada
po nama kao pepeo po vlaškoj 

3
 
vi meni da ja pišem duge poeme,
pa ovaj se grad pretvorio u poemu,
ja samo zapisujem:
auti lete u zrak za njima oliva
na svom žutom skuteru 
i ona moja sobarica iz tiraninovog
vrta što trabunja u transu da tko se 
mača laća sve poslije skup(n)o plaća 
a sada viče ovo je prevršilo svaku mjeru!

oliva bi htjela svoje pravo
na tufnaste marame i neozbiljne
teme no sad su joj i to oduzeli 

ta ne može po bejrutu voziti svoju
veselu rutu sa skuterom na točke 
kao točka na svome i i paradirati
k'o ona zlatna libanonska mladež
s nagrađene fotke spencera platta
što iz crvenog sjajnog kabrioleta
svojim fensi-šmensi mobijima
iza skupih naočala za sunce
slika zgarište vlastitoga grada
 
 
kolibra @ 07:44 |Komentiraj | Komentari: 11 | Prikaži komentare
ponedjeljak, listopad 6, 2008



u
snu mi je došao yelen
mlad i vazdazelen,
yelen moy.
ja sam mu rekla:
poleti, yelene, poleti
za let su jeleni stvoreni!
i kad poletiš, bit ćeš moj jelen
i dalje mlad i vazdazelen,
yelen moy.

a ovako se jelenu podrezuju krila: jednom su jelena tjerali u crkvu, uniđi, jelene, uniđi!

njemu je tamo bilo tijesno i mirisalo je na tamjan, a on je volio miris memle i izrovane zemlje i trulog lišća na zemlji i smole na jelkama-jelenkama i miris šume poslije kiše. kad je jurio preko proplanaka volio je nebesa što su ga u stopu pratila i činila da se osjeća velik i snažan i da mu kraja nema.

njemu se činilo da ga na slobodi najbolje vidi bog.

no oni su i dalje molili: uniđi, jelene, uniđi!

tako su ga usrdno moljeli oni koji su ga voljeli da je na kraju unišao. 
ušao je prvim dijelom tijela, ali je zapelo s krilima.
jeleni imaju nevidljiva krila, eterična ali prilično čvrsta i boli do neba kad se krene s podrezivanjem. ali kako ukalupiti jelena ako mu ne podrežeš krila?
pa je stisnuvši zube što su mirisne trave na proplanku pasle otrpio to kljaštrenje jelen i nije proplakao. propinjao se na stražnje noge i nemirno trzao glavom dok posao nije završen.
 
sad je sveden na pravu mjeru i upravo savršen, pomalo u leru i pomalo zgaslog oka, ali za neku njihovu mjeru uredno dovršen i savršen.
 
kome trebaju jeleni svedeni na pravu mjeru?

samo je u šumi i s krilima jelen savršen, svaki je daljnji posao na njemu mjero-prevršen.
 
kolibra @ 07:56 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
petak, listopad 3, 2008


10
kad harumi naumi okrenuti leđa sreći, uvijek joj se posreći: s prozora joj leđa promatra sijamska mačka i tačka. ostalo pogađajte sami.
 
11
kumim te bogom, harumi, pusti me da spavam!
 
12
umislila harumi da su umnjaci zaumni i mumla.

dorina moumoune, iako munjena, razumije je na nekoj intuitivnoj ravni, prilazi joj i mazi se.
 
13
to je ona moumoune što ju je picasso poklonio dori kad joj je umro pas.
dora nije voljela mačke, koga je bilo za to briga?
 
14
harumi harači mi po mislima - mislim se, mani me se, harumi, to što ti sad radiš je prisila!

a svaka je prisila srcu nemila, čak i kad se preziva presley.
 
15
iz hotela od leda kad skačeš u rupu u ledu, pazi da ne skočiš na ofeliju, ona ima običaj plutati tamo i za to joj treba mir.
 
16
harumi može sve što naumi. 
mantra da tako i ostane dok joj se ne zamanta od svih tih ostvarenja sebe.
 
17
harumi miriše na mirtu, mimoze i majske makove.

i na blažene božure – ne mora sve bit na m.

18
božuri stalno nekud žure, ali kad trebaju zamirisat na harumi, onda stanu. 

19
jednom im zapjevah: stan'te mi, stan'te božuri, žurni k'o na koži ježuri! pa kud vam se to stalno žuri?

a oni meni u zboru: man'te se, man'te te vam - te tam te, nama se žuri u neba!

pa se mislim, a što to meni treba, svraćati s puta božure? nek' se slobodno požure!

20
mokra od tuširanja prolazi hodnikom harumi uvijena u ručnik i prene se u prolazu pokraj ogledala, pomislivši načas da je nina.
naumila je ubijediti sebe da je to slučajnost, koja se, eto, već po peti put događa.
 
21
harumi misli da je mirno popodne misaona imenica. 
zapravo samo kad je obilaze fotografi i novinari talijanskog, francuskog i engleskog Voguea.
 
22
harumi se fali da je u rodu sa loulou de la falaise.
ma to mi je bezveze biti u rodu s nekim tko se zove lulu:-d-la-fale:z. 
i teško dokazivo.
falile se i kaštelanke da su lipše neg splićanke, pa in zaludu. moraju to stalno dokazivat.
 
23
loulou voli lolipop i sluša hip-hop glazbu i pop hitove iz osamdesetih.
za razliku od harumi koja voli mozarta i šum vjetra u nepopravljenom potkrovlju.
 
24
loulou bi trebala pušiti lulu, kako joj samo ime kaže.
to je tako neženstveno! – prenemaže se loulou.
ali joj ime uzvrati: nomen ti je faking omen, draga, uzmi tu lulu i odi u honolulu, da ne kažem u honduras krasni!
(meni je ovaj završetak kao kod nekih basni, ali nisam baš sigurna.)
 
25
imamo mi ovdje važnija posla nego razmišljati o tvojoj ženstvenosti, nastavlja ime. pa nije ona ključ, da se izgubi!
ženstvenost svoju sa sobom nosiš, ona je tvoja stalna poputnina.
 
26
ne, ovdje ne bi išlo popudbina. poput nine je ta poputnina. 

27
loulou pjeva iggy popovo laj-laj, laj-laj, laj-lala-la:j i čita priče vlatke jurić sva u čudu: već joj je puna kapa tih njezinih priča, iako su neke od njih stvarno biseri!
 

28
ne laje psica radi sela, nego radi sebe. 
laj, psice, laj-laj-laj!
dobro, neću sad o karavanama, o cvjetnom ću: psi laju, a cvjetni trg prolazi.
 
29
harumi misli da je misao moćno oružje, ali nina misli da je to riječ.
setsuko kaže da smo obje u pravu i da svratimo na kavu u salon dok je još vruća.
 
30
o, setsuko, ne možemo obje biti u pravu! previše pacifizma može otežati put do (raz)rješenja.

31
kad bolje razmislim, setsuko, ipak ste vi u pravu.
 
32
harumi misli što govori i govori što misli. 
mislim, fora mi je to. mnogi su zaboravili, a navada je starinska i jednostavna.
 
33
harumi miče mirijade svjetlosnih čestica sa stola da bi se vidjele šare stolnjaka grand foulard

pred prozorom joj trodijelni drveni stalak za cvijeće s klorofitom punim izbačenih izdanaka.

napunit ću klorofitom cijeli stan da nikad više ne zaboravim koliko može odmarati pogled!

34
v. mi kaže da ga u narodu zovu vilinska kosa i da mi skroz paše.  ona naime vjeruje, kao i ja, da sam ja šumska vila. mene je već pozvao na promatranje onaj pougljenisani uglešić, valjda neće i nju.

pretražujem google pictures i nalazim samo neke druge biljke pod tim imenom, nijednom klorofit.

35
čini se da je klorofit totalno fit od tog silnog klorofila.

36
i harumi bi se zaklela da sam ja šumska vila i rado bi stala u moju obranu, ali ona govori malo i govori nerado.

vi'ćemo šta će uglešić reći, možda nam se posreći.

37
kaže uglešić da nema pojma.
bolje da je on to rekao sam, ja se ne bih usudila.

38
u chaletu popodnevni muk, harumi i nina piju čaj, nema ni sata da bi s tika-taka remetio mir.
mir, mir, mir do neba.
taru mi se skuti o harumi kad naumim dodati kristaliće šećera u čaj ili u prizor.

39
nini na ramenu sjedi ptić tako sitan da ga jedva vidim.
sitan ali nini bitan ptić je kolibrić.
kao i nina sama, i ptić je privid, ali to harumi ne smeta da s njima popije čaj.
kroz prozor glavu spušta i pije čaj i yelen, mlad i vazdazelen, uteko iz ninih priča. duga je to priča.

40
u trenu se utrne privid i harumi ostaje sama pod zvijezdama.
sama u salonu zapravo, ali ono sa zvijezdama nekako mi došlo samo.

41
niz zavojite stepenice spušta se harumi i zauzima prostor zrakom koji giblje za sobom. 
klorofit je gleda i uokviruje prizor tako da bi donata u pravom trenu mogla pritisnuti okidač.
 
kolibra @ 01:24 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
srijeda, listopad 1, 2008
 
plahost joj prianja poput pošasti
na tjeme
govori tako da je jedva čuješ
a melodiozno
otvara torbu i iz nje iskaču:
troje djece
jaguar
pitanja pubertetlija
klasični zanos i zanos vulgaris
povjerenje u protočnost sna
nesklonost prema polovičnim rješenjima
jedna čista voda
jedno čisto vino
flasteri s likovima iz crtića
sprej za rane
kućica u cvijeću u obliku stana na rasklapanje
portabl-kuhinja s plinskim štednjakom i kuhanjem
na daljinu
ekspresna veš-mašina s automatskim
sušenjem rublja i slaganjem u ormare
pariško plava majica na pruge s dekolteom
i malim brošem u obliku vilinog konjica
tri kolibrića na navijanje i jedna rezervna kolibra
raznobojna stakalca optočena srebrom
sklopivo ogledalo s ručkom i intarzijama
noge za kadu u obliku lavljih šapa
vrećice lavande za ormare i leptiri
lastavičja gnijezda i repovi
lupetanja prijateljica i lupkanja po ramenu
lepršavost
linija preko koje se ne smije
lopoči
la luna i hod pod njom
lipa pod prozorom
klimava stolica koju valja popraviti
rukavice od baršuna za djecu, pjesnike i znanstvenike
taktika razminiravanja opasnih područja
potreba za samoćom
pošljunčani prilazi kućama
amarilisi
apsolutna posvećenost dubini zdenca
kušanje smokava u pet ujutro
klicanje
komplimenti kuharici i kraljevski dočeci
kičmeni stubovi
sve to
 
a onda zatvori torbicu
i žamor stvari nestaje
ostaje samo ona ogoljena
a dno se ne vidi jer dna 
nema
 
 
kolibra @ 07:43 |Komentiraj | Komentari: 11 | Prikaži komentare